Od sećanja na prošlost ka pozitivnoj budućnosti, Vesna Nikolić-Ristanović, Nataša Hanak

Knjige ›› Viktimologija›› Od Sećanja Na Prošlost Ka Pozitivnoj Budućnosti

OD SEĆANJA NA PROŠLOST KA POZITIVNOJ BUDUĆNOSTI
kakav model istine i poverenja/pimirenja je potreban Srbiji?

Vesna Nikolić-Ristanović, Nataša Hanak

ISBN Obim Format	86-82363-49-6 94 strane B5
RASPRODATO!

"Tekst koji je pred nama rezultat je jednog osmišljenog pristupa grupe stručnjaka okupljenih oko Viktimološkog društva Srbije. U kondenzovanom obliku, sa naglašenim aktivizmom, dat je presek ocena, ideja i predloga građana - neposrednih aktera serije tribina organizovanih širom Srbije, kojima je prethodila međunarodna konferencija, održana oktobra 2002. godine u Beogradu, pod nazivom:

„Koji model istine i pomirenja odgovara bivšoj Jugoslaviji?" Za razliku od većine sličnih poduhvata, kada se iskazi uopštavaju, u ovom projektu se izvorno daju glavni akcenti neposrednih učesnika tribina na zadatu temu, a kratkim pasažima, uvodnim i zaključnim ocenama moderatora i koordinatora projekta se tekst uobličava u celovitu i jasnu poruku.

Okosnica ovog projekta je svest o tome da istina i pomirenje da bi bili delotvorni, moraju da počivaju na poverenju jednih prema drugima, jednog naroda prema drugom, pre svega, svakog pojedinca prema drugom pojedincu i na uzdržavanju od optuživanja, tj. vraćanja istom merom. Svesni da je to složen i zahtevan proces, rukovodioci projekta ispravno razvijaju model, počev od potrebe razumevanja ključnih pojmova: istine, krivice/odgovornosti, pomirenja. Sledi identifikovanje glavnih teškoća i prepreka dolaženja do procesa uspostavljanja poverenja i pomirenja: nedostatak političke volje, odnos medija, strah i poricanje, kao dominantnih pojava i odnosa u svim kolektivitetima na prostoru bivše Jugoslavije, u manjoj ili većoj meri.

Kao kontrapunkt tome, knjiga sadrži iskustveno pozitivne primere koji svedoče o potencijalima tzv. običnih ljudi koji nisu ni smišljali, niti vodili ratove i činili zločine. Jedno od tih iskustava, izrečeno na tribini u Nišu, ohrabruje svojom porukom i zaslužuje da celokupna knjiga dobije podnaslov: „Došao je Zlatan".

Drugi deo knjige, istom metodologijom - prenošenja direktnih izjava i stavova građana na tribinama širom Srbije, razvija ideju kako treba da izgleda proces istine i pomirenja u Srbiji, a posebno kako tu istinu učiniti dostupnom najširoj javnosti i takoreći neizbežnom, kako je naznačeno u jednom od naslova poglavlja. Posebno se apostrofira značaj medija, ali su izrečeni i ovom knjigom zabeleženi originalni i vredni poštovanja predlozi, kao što je ustanovljavanje Memorijalnog muzeja sa aktivnom postavkom, ustanovljavanje Dana za sećanje ili Dana pomirenja, uz uvek poželjne načine prevencije budućih konflikata kroz sistem obrazovanja novih generacija i deideologizaciju obrazovnih sadržaja i metoda.

Knjiga poentira isticanjem proaktivne uloge medija i predlaganjem četiri sasvim konkretne preporuke o mogućim oblicima suočavanja sa prošlošću. Dobro je da se knjige ovakvog sadržaja pripremaju i ostavljaju kao trag našeg sveukupnog traganja za modelom istine i poverenja/pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u zemlji Srbiji, rastrzanoj između polarizovanih političkih opcija."

Tamara Lukšić - Orlandić