menadzment, licni razvoj
menadzment, licni razvoj
Prometej Beograd
Knjige ›› Biblioteka "Prometej" ›› Goli Otok - Ljudsko Mučilište ›› O Mašanu Radonjiću
 

Vlado Strugar o Mašanu Radonjiću

 

"Bi li imao premca ako bi trebalo sudbinom jednog čoveka predstaviti tragiku Srpstva u dvadesetom veku. Očima deteta video je odlazak Crnogoraca u poslednji rat s Turskom (1912.godine). Ubrzo je Crnogorce začuđenim pogledom pratio kako kreću u Makedoniju (1913) da pomognu Srbijancima u ratu protiv napadača Bugarske. Već đak umeo je da pojmi priču rodbine zašto se Crna Gora odmah ratnički pridružila Srbiji napadnutoj (1914) od Austro-Ugarske. Desetogodišnji je dečak kad se u Crnoj Gori umire od gladi pod austrougarskom okupacijom (1916-1918), i tad glasonoša je komitima koji ustanički napadaju tuđinsku vojsku. Mladić je gimnazist, momak je vojni pitomac i student da bi postao univerzitetski obrazovan građanin i oficir u državi Srba, Hrvata i Slovenaca, sve postižući, tako reći, boračkim naponom u neprestanom ličnom pregaranju (1919-1941). Ratni zarobljenik je u nacističkoj Nemačkoj (1941-1945). Starešina je na visokom položaju u oslobođenoj i obnovljenoj Jugoslaviji (1946-1950). Stradalnik je u mučilištu zbog ljubavi prema Rusiji. Službenik je u mnoštvu nepodobnih po primenjenoj političkoj raznovrsnosti (1955-1970). Građanin (u penziji) visokog je ugleda među meštanima. Očevidac je, naposletku, potonjeg stradanja Jugoslavije i Srpstva (1991-1993) i kobnog oslabljenja Rusije, baš očajan zbog propasti moćstava koja je smatrao velikim, i bio im privržen dajući znanje i rad izdižući misao i odanost.

Mašan Radonjić je izuzetna ličnost, neizmerne duševne dobrote, ponosita karaktera, etičkog postupka pri svakom ophođenju, uzorne marljivosti za dnevnog življenja. Mašan Radonjić je udovoljio večitom čovekovom htenju da se bivanje, vremenom preslagano u prošlost, pomoću zapisa čuva od zaborava.

Čitalac ove knjige obavestiće se o ispaštanju zlostavljanih ljudi u mučilištu na Golom otoku, prema Radonjićevoj potresnoj priči o ličnom i društvenom stradanju. Čitalac će, verovatno, smatrati važnom činjenicu da je Mašan Radonjić, za vreme boravka u nacističkom zarobljeništvu, svakodnevno (od 22. aprila 1941. do 15. aprila 1945. godine) beležio svoja zapažanja i pomisli o svemu što se njemu i oko njega onde dešavalo. Taj Dnevnik zarobljenika Mašana Radonjića je istorijski dokumenat. Kao svedočenje ima neprolaznu trajnost, kao autorski sastav - visoku intelektualnu vrednost, i svojstvo književnog štiva. Uopšte, ima posebno značenje jer je izvor o jednom istorijskom zbivanju nedovoljno zabeleženom u savremenim spisima. A među ovim što postoje, ne znamo takav koji bi opsežnije i iscrpnije nego Dnevnik Radonjićev svedočio o zarobljeništvu jugoslovenskih oficira i vojnika u nacističkim logorima za vreme Drugog svetskog rata. Odrešito velim: Radonjićev Dnevnik zarobljenika je večit, svojevrsno remek delo.

Čitaocu će se dopasti, mislim, i saopštenje o tom da je Mašan Radonjić za poslednjih dvadeset godina pisao, po ličnom izboru pojedinosti, hroniku zbivanja u Jugoslaviji, Evropi, Svetu. Celokupno to štivo, iznosi blizu hiljadu strana teksta. Tu se nalazi mnoštvo pouzdanih podataka, u lepom književnom opisu, datih o ljudima i događajima, knjigama i sudbinama.

Zbilja, verujem da će sadržina i korisnost ova tri svežnja spomenutih zapisa, navesti buduće izučavaoce Jugoslavije da Mašana Radonjića nazovu letopiscem Srpstva sredinom i drugom polovinom dvadesetog veka."

Vlado Strugar
 








Arbanasko pitanje
Arbanaško pitanje i srpsko pravo

Kažem ja sebi

Srbi u Dalmaciji

O Cincarima
O Cincarima
Na vrh stranice -:|:- Gde kupiti knjige?
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2017