o poreklu ljudske inteligencije
o poreklu ljudske inteligencije
Prometej Beograd
Knjige ›› Biblioteka "Erinije" ›› Čovek i zatvor
 
Čovek i zatvor

ČOVEK I ZATVOR

Dr Dobrivoje Radovanović

ISBN
Obim
Format
Cena
 86-7067-018-6
 538 strana
 B5
 440,00 dinara
Gde da kupim knjigu?
Sadržaj
 
Suizdavač: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja




"Studija dr Radovanovića pripada naučnoj oblasti "penologija", a u suštini predstavlja interdisciplinarnu studiju u kojoj su psihološki, kriminološki i sociološki aspekti obrađeni kao ravnopravne komponente složenog problema za koji se autor opredelio. U zasnovanju teorijskog i metodološkog okvira za istraživanje izabranog problema, autor je pošao od nalaza u studijama zatvoreničkog društva, prema kojima se među osuđenicima razvija jedan društveni sistem koji je po svojoj prirodi ne samo različit od oficijelnog, već mu je i direktno suprotstavljen. Taj neformalni zatvorenički sistem se institucionalizuje, odnosno transformiše u jasno strukturalno određen sistem u kome su jasno određene uloge članova tog društva, kao i norme koje regulišu njihovo ponašanje."

Prof. Dr Sulejman Hrnjica

"...Ti načini kažnjavanja trajali su dosta dugo uprkos žestokoj kritici kojoj je kaznena politika bila podvrgnuta. Tek krajem XVIII veka dešavaju se značajne promene u pravosudnim koncepcijama i sistemu kažnjavanja; dolazi do humanističke orjentacije u oblasti krivičnog prava i izvršenja kazni. Nastala pre svega kao reakcija na strogost i surovost kazni ova orijentacija donosi za to doba velike reforme: krivično delo i kazna postaju pravno određeni, može se kazniti samo onaj čovek koji je obdaren slobodnom voljom, uvodi se jednaka odgovornost za sve građane, dužina kazne je propisana i zasniva se na težini dela, a njeno izricanje takođe je regulisano zakonom. U oblasti sistema kažnjavanja dolazi do ukidanja svirepih telesnih kazni, do sužavanja broja prestupa za koje se izriče smrtna kazna i, što je najvažnije, do lišavanja slobode kao kazne.

Uvođenje lišavanja slobode kao krivične sankcije predstavljalo je veliki i stvarni napredak. Predstavljalo je pre svega humanizaciju procesa kažnjavanja. Ali odmah se postavilo i pitanje kako ostvariti ciljeve kažnjavanja, odnosno koji su načini izvršavanja kazne lišavanja slobode najpogodniji da se ti ciljevi postignu. Kako su u to vreme a i čitavo stoleće nakon toga ovi ciljevi bili čista retribucija reklo bi se da je kreatorima ove politike bilo sasvim svejedno kako će se kazna izvršavati. Analiza izvršenja kazne pokazuje, međutim, da to nije tako i da se već u tom periodu uvidelo da zatvori, zahvaljujući pre svega onom što se dešava unutar njihovih zidova, kod i između osuđenika, ne ispunjavaju očekivanja. Otuda, po našem mišljenju, i relativno česte izmene načina izvršenja ove kazne, odnosno organizacije zatvora u XIX stoleću. Izmene su, doduše, motivisane poboljšanjem teških uslova u kojima osuđenici žive, (pokret za humanizaciju kaznene politike i dalje je jak), ali se ne može prevideti da su izmene vršene i zbog toga da bi se sprečili negativni uticaji teških prestupnika na ostale ili da bi se sprečilo da loši uslovi dovedu do još većih poremećaja kod osuđenika. Iz toga bi se moglo zaključiti da već u ovom periodu srećemo prvo obraćanje pažnje na pojedine fenomene zatvorske atmosfere i njihov uticaj na izvršenje kazne. O čemu se zapravo radi najbolje će se videti ako ukratko izložimo suštinu tih izmena u sistemima izvršavanja kazni lišavanja slobode.

Najrazvijenija forma zatvaranja iz perioda pre nogo je lišavanje slobode postalo krivična sankcija bili su takozvani zajednički zatvori. Njihova opšta karakteristika je boravak velikog broja prestupnika u istim prostorijama, izuzetno teški uslovi i maltretiranje od strane zaposlenog osoblja. Nakon toga osnivaju se zatvori u kojima osuđenici borave odvojeni jedni od drugih, u posebnim ćelijama. Ovaj sistem, poznat pod imenom ćelijski, ima za cilj da spreči negativno dejstvo medju osuđenicima, tzv. kriminalnu infekciju, ali i da "omogući" prestupniku da putem kajanja u samoći doživi moralni preporod. Ovo zadnje je, naravno, u skladu sa opštim ciljevima politike u to doba - ispaštanjem i odmazdom..."


Dr Dobrivoje Radovanović
 






Reforme Evropske Unije

Reforme Evropske Unije

Medjunarodni tribunal u Hagu
Međunarodni krivični tribunal

Standardi o nasilju u porodici
Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu

Kazem ja sebi
Kažem ja sebi
Na vrh -:|:- Gde kupiti knjigu?
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2017