|
|
| |
|
|
Predrag Milojević o sebi
|
"Postao sam novinar u devetnaestoj godini života i ostao to eto (skoro) i u devedesetoj. Rođen
sam, naime, 1901. godine. Po završetku gimnazije počeo sam da studiram filozofiju kod čuvenog
profesora Brane Petronijevića koji me je još kao studenta uzeo za honorarnog asistenta.
Ali, budući filozof postao je reporter beogradske "Politike"! To ni tada nisam umeo da
objasnim, a priznajem, ne umem ni sada.
Svoju novinarsku karijeru "sa preponama" (dva puta posle rata bio sam otpušten iz "Politike"
kao nepodoban), karijeru dužu od šezdeset godina, započeo sam, u to vreme, vrlo zapaženom
kozeričkom rubrikom u kojoj sam kažu, na ironičan način izlagao kritici i podsmehu tadašnju
unutrašnju politiku zemlje. Međutim, kada je došla diktatura kralja Aleksandra 6. januara 1929.
godine, moja kozerička rubrika se "ugasila".
Pisati "nevezano" o režimu značilo je često imati vezane ruke.
Valjda i zato što sam ostao bez rubrike, "Politika" me je naimenovala za svog dopisnika
iz inostranstva. Tuđe režime bilo je lakše izvrgavati kritici, pa je naš izgledao bolji.
U svojstvu inostranog dopisnika uspeo sam da budem proteran iz pet zemalja i o kojima sam
lepo pisao. ("Kad hvališ narod kao da vređaš režim".)
Kad mi je bilo uskraćivano da pišem za novine, bavio sam se prevođenjem sa nemačkog i
engleskog jezika. Među dvanaest prevedenih poznatih dela svetske literature nalazi se i
studija Ludviga Fojerbaha "Suština religije", romani "Zamak" (Kafka), "Preko reke i u šumu"
(Hemingvej), "Begunac" (Grin) i drugi.
U penziji sam od 1. januara 1961. godine. Ali, nastavio sam da sarađujem u „Politici" i njenim
izdanjima, potvrđujući tako ono Geteovo da je lakše pisati nego prestati...""
Predrag Milojević je umro u dubokoj starosti, septembra 1999. godine.
|
Biblioteka "Prometej"
|
Kažem ja sebi
|
Biblioteka "Džepna knjiga"
|
Antibiografija
|
|
| |
|
|
.jpg)
.jpg)
.jpg)
