Sida i društvena reakcija

Knjige ›› Biblioteka "Erinije" ›› Sida I Društvena Reakcija

SIDA I DRUŠTVENA REAKCIJA

Ksenija Savin, Vesna Korać, Emil Kupek, Ivana Simović-Hiber, Viktorija Cucić

ISBN Obim Format Cena	86-7067-017-8 109 strana B5 110,00 dinara
Gde da kupim knjigu?

Sadržaj

Suizdavač: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja

"Dragocenost ove studije je što daje pouzdanu sliku društvene reakcije, sa stanovišta nekih njenih najvažnijih komponenti, na pojavu novog i teškog društvenog problema sa kojim se naša (beogradska) sredina suočava. Posebno akcentuiranje odnosa tri bitne društvene kategorije (profesionalni medicinski radnici, pre svega lekari, laici u zdravoj populaciji i inficirani narkomani) prema problemu side čine studiju izvanredno značajnom, dajući joj atribut nezaobilazne osnove za stvaranje najadekvatnijeg modela sveobuhvatne borbe za suzbijanje HIV infekcije i side, i za buduća sociološka istraživanja koja bi trebalo svakako proširiti i na druge, vanbeogradske sredine."

Prof. Dr Vladimir J. Ilić

"Bilo je mnogo neobičnog i zastrašujućeg u pojavi nove bolesti o kojoj je svet počeo đa saznaje krajem sedamdesetih godina. I danas, kada su nam saznanja o njoj daleko veća, iskustva u borbi sa njom različito uspešna, zadržalo se nešto u profesionom i laičkom mišljenju što je čini drugačijom od svih drugih opasnih bolesti i morija sa kojima se čovečanstvo sretalo kroz istoriju.

Govori se tako da je sida jedina bolest čiju pojavu karakterišu tri sukcesivne epidemije.

Prva koja se opisuje je epidemija infekcije humanoimunodeficijentnim virusom (HIV), nepoznata i neprimećena do kasnih sedamdesetih godina. Danas se broj ljudi inficiranih HIV virusom u svetu procenjuje na 8-10 miliona odraslih ljudi, a u Evropi na 500 000. Ako se sadašnji trendovi zadrže i broj inficiranih nastavi da raste očekuje se da će do 2000. god. biti četrdeset miliona inficiranih ljudi, žena, dece. Procene, naravno, nisu sigurna zamena za precizne podatke, sa kojima se ne raspolaže.

Druga epidemija, same bolesti side, vodi svoje zvanične početke od petka, 5. juna 1981. godine, kada je Centar za kontrolu bolesti u Atlanti SAD, u svom nedeljnom biltenu mortaliteta i morbiditeta objavio prve slučajeve Pneumocystis pneumonije, dijagnostikovane u Los Anđelesu nekoliko meseci pre toga. Prema jednom od poslednjih epidemioloških izveštaja SZO, do oktobra 1991. god. u svetu je registrovano (prijavljeno oficijelnim zdravstvenim organima) 418 404 slučaja side, a u Evropi 56 189. Zna se, takođe, da je broj obolelih veći od broja prijavljenih jer procedura prijavljivanja podrazumeva razvijen zdravstveni sistem, sposoban da dijagnostikuje i ažuran u dostavljanju izveštaja. Za veliki broj zemalja u svetu takve mogućnosti su daleko od realnih.

Treća epidemija, nazvana u literaturi "globalnom reakcijom na sidu" opisana je kao epidemija ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturalnih reakcija i odgovara na HIV infekciju i sidu u zemljama sveta. Intenzitet ove "epidemije" nedovoljno je poznat, njen dalji razvoj takođe je teško prognozirati jer je teško prognozirati sve posledice i dalje rastućeg broja HIV inficiranih i obolelih od side. Ono što se zna to je da je ona različita u različitim sociokulturalnim sredinama i da "način na koji se jedna društvena zajednica bavi ovom, u svakom pogledu tragičnom bolešću i kako namerava da to čini u budućnosti dosta govori i o njoj samoj..."

Viktorija Cucić