o poreklu ljudske inteligencije
o poreklu ljudske inteligencije
Prometej Beograd
Knjige ›› Beletristika ›› Na raskrsnici bez putokaza
 
italijanski

NA RASKRSNICI BEZ PUTOKAZA

Marko Smukov

ISBN
Obim
Format
Cena
 978-86-87971-09-7
 216 strana
 A5
 605,00 dinara
Gde da kupim knjigu?
 

"Šta sve možeš kad iskreno voliš?

Odgovor na ovo pitanje daje ovaj roman iskušenja, koja nepokorenim zaljubljenicima ispostavlja njihova nepredvidiva sudbina, na uvek aktuelnim bespućima i životnim raskrsnicama bez putokaza. Manje o ratu, a više o miru kao sjajnom tepihu ljubavi, nacionalne tolerancije i ljudske solidarnosti, u koji su vredne tkalje istočile oči svoje da bi zatim preko njega zagazila prljava vojnička čizma. Sa apsurdnom, nacističkom namerom da širom sveta spasava one svoje sunarodnike kojima je ta vrsta spasa bila tako dobro došla kao kad bi ribu izvadili iz mora, pa je ostavili na pesku da uživa u blagodetima sunčevih zraka. Ilija Marković o tome kratko, sažeto kaže“Upomoć! Spasavaju me“. A da li su ti spašeni, posle takvog, netraženog spasa, mogli i od koga da zatraže pomoć ili nešto sami da učine za sebe u ratnom bespuću u kojem su se našli – teško.

U svakom slučaju rat nije dominantna tema ovog romana. Pre bi se moglo reći da je to priča o ljubavi, o ljubavi o kakvoj se uglavnom samo sanja, bez potencijala, ali izgleda i prilike, tačnije neophodnosti da se ovako izrazi. Dakle, ako nije stavljena na ovakvo iskušenje, bez obzira na nivo snage koja je podržava, ostaje neprimećena, tako da je ni sami akteri, ponekad, nisu svesni. A ona bi da se realizuje, uprkos svim okolnostima i nepremostivim preprekama, što samo dokazuje da čovek zaista može sve ako hoće. A Hans i Bojana su hteli baš to nemoguće, rušeći sve floskule u smislu da je ljubav kao vatra – bez hrane se gasi. Ili ona – daleko od očiju daleko i od srca i sl. Zbog ovakve ljubavi vredno je roditi se, proživeti svoj život, pa o njoj nešto i napisati, pročitati...

Da li zaista Bog motri u intervalima? Da li mu je potreban odmor? Ili motri samo one, na društvenoj lestvici važnije, pa njih sve po zasluzi nagrađuje ili kažnjava, a na mlade i zaljubljene kao što su Bojana Petrović i Hans Gruber ne obraća pažnju? Bar da ih tako i drugi ostavljaju na miru. Ali ne. Već tokom XIX a zatim XX veka, pa i dalje sve do današnjih dana i sami smo svedoci sve većeg uplitanja države u život pojedinca. Nadali smo se da će to da prođe sa odlaskom na smetlište istorije diktatorskih režima, komunizma i nacizma. Nije prošlo. Slobodan individualizam kao beskoristan ili čak štetan i dalje izgleda nema šanse. Zato je ovo problem, večito aktuelan.

Nažalost, mi smo nemoćni. Možda su nešto mogli učiniti naši preci da su više obratili pažnju na lucidna proročanstva Herberta Spensera i opasne tvrdnje Johana Gotliba Fihtea da je biti karakter i Nemac jedno te isto. To buđenje šovinizma radi mobilizacije nemačkog naroda za zaustavljanje Napoleonovog osvajanja moglo je još imati nekog smisla, ali spašavati Johana Grubera iz sremskog sela Dubljanci, gde mu je kao jedinom Švabi među Srbima bilo najbolje što je moguće, u svakom slučaju bolje nego što su mu doneli njegovi tobožnji spasioci sa severa Evrope, besmisleno je. Naravoučenije: spasi me Bože nepozvanih spasilaca.

Mada se bavi čudnom sudbinom pojedinaca u vihoru događaja iz sredine dvadesetog veka, roman Marka Smukova „ Na raskrsnici bez putokaza“ odslikava univerzalne vrednosti života homo sapiensa, bez obzira u kojem periodu vremena i prostora došao na svet i iz njega odlazi. To je u svakom slučaju odnos jedinke i nametnutog društvenog okruženja, koje nije moguće birati po sopstvenom nahođenju. A nesporazumi, ponekad tragični, između samih pojedinaca, a zatim između čoveka i društva u kojem obitava ne samo da su mogući, nego se pojavljuju kao neminovnost. I u tome je izgleda tragika postojanja.

Međutim, Bog je čoveku dao razum i moć govora, tačnije svakovrsnog izražavanja uopšte, pa otkud onda nemogućnost svrsishodne komunikacije, razumevanja, prevencije sukobljavanja? Takvog nemotivisanog potiranja čovečnosti, satiranja čitavih naroda u globalnim razmerama. Takvog kakvog nema ni u životinjskom svetu, gde međusobno ubijanje ima neku, već na prvi pogled, jasnu i razumljivu svrhu!

Porodica Nemca, Johana Grubera živela je mirno i spokojno u čisto srpskom okruženju. Njegove komšije Srbi ne samo da su ga ostavljali na miru, nego su ga u nevolji spašavali, pomagali, doslovno otkidajući od svojih usta i usta svojih ukućana, pri čemu nikom nije padalo na pamet da je on „Švaba“ među Srbima. „Karakter, a to znači Nemac“! A onda se pojaviše njegovi nepozvani tobožnji spasioci i napraviše mu problem. On silom prilika postade njihov doušnik, a to znači indirektni ubica svojih pravih i dokazanih spasilaca! To njegov ljudski, psihološki potencijal nije mogao da podnese i završio je kako je završio. Prema tome, oni koji poriču da su šovinisti ali se ponose svojim nacionalizmom treba da razmisle imali tu razlike i gde je ona? Naročito kuda ta vrsta primitivnog, davno prevaziđenog, patriotizma može da ih odvede kad se nađu na raskrsnici bez putokaza.

Ipak nije sve izgubljeno. Imamo , Bojanu, Hansa, Pavla, Miroslava, Vladimira, Milorada, starog Janka i druge koji su i u tragičnom, mutnom kolopletu, na raskrsnici bez putokaza, uspeli da nađu izlaz. Dokaz da Bog ipak ne motri parcijalno, površno, u intervalima i selektivno... Dao je šansu mladima kao i ljudima, uopšte, preko njih. Izlazi da je zaštitio one koje je i trebalo da zaštiti, nasuprot drugima koji su mislili pogrešno, zaključivali pogrešno i postupali pogrešno..."
Marina Mlađenović
 








Sahara

Ubijeni pesnik
Starac i sunce

Loz

Na raskrsnici bez putokaza
Na vrh stranice -:|:- Gde kupiti knjige?
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2017