"I knjige kao i ljudi, kažu, imaju sudbinu. Isto važi i za treće dopunjeno izdanje knjige "Razgovori i ćutanja Ive Andrića", koja predstavlja čitavu romanesknu hroniku, posvećenoj životnoj ispovesti našeg Tolstoja ili "Homera Balkana", kako su srpskog jedinog književnika-nobelovca simbolično nazivali inostrani kritičari. Knjiga je nastala zahvaljujući poverenju koje je autoru poklonio Andrić. Dimitrijević je imao retku sreću da Andrić, koji ne voli razgovore sa novinarima, izbegava intervjue i nerado govori o sebi i svom delu, prihvati razgovore sa njim. Dimitrijević se u ovom delu trudio da ostvari zadatak koji je sebi postavio kao glavni: da ne izneveri istinu... pa je tako sačinio delo o Andriću, koje je, za sada jedino tako potpuno..."
"Italijanski kroz humor" je knjiga šala i viceva pisana u formi dvojezičnog uporednog teksta na srpskom i italijanskom jeziku. Pošto se nova znanja uvek lakše prihvataju kroz šalu ili kroz učenje koje ima šaljivu i opuštenu notu, ova knjiga je formirana upravo na toj osnovi. Čitaoci ove knjige će se na prvom mestu zabavljati njenim tekstovima, ali kroz njih i učiti jezik i povećavati rečnik novousvojenim rečima iz ove knjige.
U proteklih 100 godina u našem životu se najviše izmenila ishrana. Pojavilo se mnogo rafiniranih i veštačkih produkata, koji ne mogu na pravi način da se prilagode evoluciono oformljenim mehanizmima za probavu i asimilaciju hrane. Na prvom mestu strada želudačno-crevni trakt, a zatim se patologija širi dalje. Zato je pravo zdravlje prava retkost...
"Misli su poslušne, osećanja nisu. Iz te činjenice rezultiraju za njih nerešivi problemi glavnih likova ovog romana, posebno Miloša i Svetlane. Naročito što se tiče Miloša. Njegov razum mu signalizira jedno, osećanja sasvim drugo, različito od prvog. Jednom prevagu odnose misli, drugi put osećanja. Na taj način u njegovoj psihi stalno se odvija taj nekad tihi, ali najčešće vrlo buran sukob između dve opcije: volim ne volim, želim ne želim, hoću neću. I kad je već prevagu odnelo ono neću pomalja se ono drugo, suprotno od toga –hoću!"
Ono što je u policijskim dosijeima o stravičnim posleratnim godinama "crvenog terora" do ovih dana ostalo većinom skriveno od javnosti, osvetljava i ukazuje vredna pažnje knjiga profesora, književnika i naučnog saradnika lista Politika u penziji Koste Dimitrijevića. Autor uzbudljivo svedoči gorke istine o tragičnom "smutnom vremenu" 1944/45 godine komunističko-boljševičkih progona u dobu za koje istaknuti dramski pisac Dušan Kovačević tačno piše da "nije bilo oslobođenje, nego samo smena okupatorske vlasti". Dok u prvom delu pisac iznosi obračun sa rugobnom stvarnošću ukazujući na teške psihičke traume izazvane najpre nemačkim, a potom "savezničkim" anglo-američkim bombardovanjem, da bi samozvanog maršala Tita i njegove generale optužio za stradanje preko 30.000 cveta srpske mladeži na Sremskom frontu, poslednju pripovetku u pomenutom ciklusu posvećuje svojoj preskočenoj i poniženoj generaciji ukazujući na tragičnu sudbinu prijatelja – neosimboliste, "princa srpskih pesnika" Branka Miljkovića.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
